Пословна способност

Пословна способност је могућност особе да својом властитом активношћу, односно, изражавањем воље стиче права и обавезе. Она је предуслов за остваривање свих личних права. Особа која је пословно способна може склапати уговоре, дати пристанак на лечење, доносити одлуке о томе где ће живети, располагати својом имовином, подносити тужбе и жалбе, склапати брак, доносити одлуке о признавању мајчинства и очинства, бирати на парламентарним, председничким, локалним изборима, подизати кредите, односно, предузимати све правне радње које одрасла особа може предузети у свакодневном животу.                                                                                                                                                 Можете чути да особа и без пословне способности може наследити имовину. То је тачно, међутим, без пословне способности особа не може располагати имовином. Ово је битно разумети јер наслеђивање имовине буди значај уколико је не можемо користити, продати, изнајмити...


ОСНОВНО О ПОСЛОВНОЈ СПОСОБНОСТИ

Пословна способност стиче се пунолетством, дакле када особа напуни осамнаест година. Пословна способност се може у одређеним околностима одузети или ограничити. Те околности, као и сама процедура и правила дефинисани су у законима. Само суд може некоме одузети пословну способност. Поступак за одузимање пословне способности покреће и води суд по службеној дужности, а предлог за покретање могу дати: центар за социјални рад, брачни друг, родитељ или дете особе, а предлог могу поднети и баба, деда, брат, сестра и унуци, уколико живе у породичној заједници са том особом.

Према Породичном закону, особе које могу бити лишене пословне способности су: (подвучено је шта суд треба да утврди да би неком одузео пословну способност)

  • Пунолетно лице које због болести или сметњи у психо-физичком развоју није способно за нормално расуђивање те због тога није у стању да се само стара о себи и о заштити својих права и интереса може бити потпуно лишено пословне способности. (члан 146.)
  • Пунолетно лице које због болести или сметњи у психо-физичком развоју својим поступцима непосредно угружава сопствена права и интересе или права и интересе других лица може бити делимично лишено пословне способности. (члан 147.)

У пракси су најчешће особе са интелектуалним тешкоћама и особе са менталним тешкоћама подвргнуте овом поступку. Такође, пословна способност се одузима и старијим особама у стањима деменције, особама које су зависне од алкохола или опојних средстава(дроге) и особама код којих је услед несреће дошло до оштећења мозга. У ретким случајевима може се догодити да се и особи са неким физичким инвалидитетом одузме пословна способност.


ДВЕ МОГУЋНОСТИ КОД ОДУЗИМАЊА ПОСЛОВНЕ СПОСОБНОСТИ

Пословну способност суд може одузети у потпуности што знаћи да особа не може сама предузимати никакве радње, већ све одлуке у њено име доноси њен старатељ. Такође, суд може делимично одузети пословну способност што значи да за особу одлуке доноси старатељ само у појединим животним областима, као што су на пример одлучивање о медицинском третману, располагањем новца и друго. У овом случају суд мора тачно навести за које области живота особи треба поставити старатеља. У пракси је делимично лишавање пословне способности ретко и чини око 5% случајева лишавања пословне способности.

 

ПРОДУЖЕЊЕ РОДИТЕЉСКОГ ПРАВА

Над особама са интелектуалним тешкоћама често се продужује родитељско право. Битно је знати да продужење родитељског права има потпуно ите последице као и лишење пословне способности. Особа има положај малолетника испод 14 година, односно, нема пословну способност.

Разлика је у времену покретања поступка-родитељско право се продужује пре него што особа напуни 18 година, а пословна способност након што особа напуни 18 година. Такође, родитељи у овом случају немају обавезе старатеља који су постављени након лишавања пословне способности (на пример извештавање о свом раду и штићенику), већ задржавају своје родитељске обавезе, као што је обавеза издржавања.

 

РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ ПОСЛОВНЕ И РАДНЕ СПОСОБНОСТИ

Пословна и радна способност су различити термини. Радна способност се стиче са 15 година. Имајући у виду да поједине врсте инвалидитета могу утицати на способност за обављање појединих послова, код особа са иналидитетом може се процењивати радна способност. Оцену радне способности и могућности запослења врши комисија органа  вештачења Републичког фонда за пензионо и инвалидско осигурање. Одлуку о томе да ли је особа потпуно радно способна, радно неспособна или делимично радно способна доноси Национална служба за запошљавање на основу процене ове комисије.

Дакле, пословна способност процењује се искључиво пред судом и њено одузимање има ефекте на све одласти живота, што укључује и рад и запошљавање. Радну способност процењује Национална служба за запошљавање и резултати ове процене имају утицај само на могућност рада и запошљавања. иако су ова два термина правно различита, у животу постоји веза између њих.

Поједностављено, може се рећи да особа лишена пословне способности може у стварности да ради, али она нема право да се запосли. такође, ако нема пословну способност, она не може приступити не процени радне способности. Са друге стране, особа која је процењена као неспособна за рад може имати пословну способност.


ЗАПОШЉАВАЊЕ И ПОСЛОВНА СПОСОБНОСТ

Као што смо већ навели, особа која је лишена пословне способности, између осталог, нема право да се запосли јер не може да склопи уговор о раду. У овом случају, чак ни одобрење старатеља нема правно дејство, јер се особа без пословне способности изједначава са млађим малолетником (испод 14 година), а радна способност се у Србији стиче са 15 година. За особу која је делимично лишена пословне способности теоретски не порстоје препреке за запошљавање, осим у случају када је суд изричити одредио да се пословна способност ограничава у том делу (склапање правних послова, запошљавање или рад). Битно је напоменути да особе које су лишене пословне способности могу бити радно ангажоване, међутим ова могућност није адекватно решење, јер на гарантује остваривање права из радног односа.


МАТЕРИЈАЛНА ПРАВА И ПОСЛОВНА СПОСОБНОСТ

Ниједан закон на прописује да особа мора да буде лишена пословне способности да би остварила неко право (нпр. право на туђу негу и помоћ). Међутим, у систему социјалне заштите развила се пракса да се одузимање пословне способности поставља као услов добијања метеријалне или неке друге помоћи. У оваквим случајевима, најбоље је затражити писано образложење, а уколико га не добијете, добро је да имате доказ да сте га тражили, јер ћете моћи да се обратите другим институцијама и организацијама. За подршку и помоћ можете се обратити невладиним организацијама за људска права и назависним државним телима која су дужна да штите права грађана и грађанки (заштитник грађана, Повереник за заштиту равно правности, Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности).

 

ВРАЋАЊЕ ПОСЛОВНЕ СПОСОБНОСТИ

Законска могућност за враћање пословне способности постоји, међутим она подразумева да престану постојати разлози због којих је дошло до одузимања пословне способности. На пример, уколико је до лишења дошло због погоршања менталног здравља, особа мора доказати на суду да се ситуација променила и да више не постоји могућност да ће угрозити себе или друге, због тога што не може водити бригу о себи. међутим, ситуација је тежа у случају када је, на пример, само због инвалидитета над особом продужено родитељско право или јој је одузета пословна способност, јер ти разлози не могу престати да постоје. У пракси је враћање пословне способности изузетно ретко, вероватно и зато што особе које су лишене пословне способности нису упознате са овом могућношћу, а старатељи, судови (који су овлашћени да покрећу поступке) и центри за социјални рад нису заинтересовани за ове поступке.


ДА ЛИ ЈЕ ЛИШЕЊЕ ПОСЛОВНЕ СПОСОБНОСТИ ПОТРЕБНО?

Родитељи немају закоснску дужност лишти своју децу пословне способности , односно, продужити родитељско право над њима.

Други начин за постављање овог питања је: ДА ЛИ ЈЕ НЕКОЈ ОСОБИ ПОТРЕБНО ОГРАНИЧИТИ ПРАВА?

Ако знамо да је сврха овог ограничења заштита особе и других људи од последица лоших одлука, битно је имати у виду да лишавањем пословне способности особа губи моћ над властитим животом, док у исто време не добија истинску заштиту и подршку која јој је потребна од породице и друштва. У неким државама постоји алтернатива овим поступцима-успостављени су системи који пружају подршку у свакодневним животним одлукама оним особама које имају тешкоћа у самосталном функционисању када им је она потребна. У Србији овакви механизми тренутно не постоје, барем не у формалном облику. Међутим, породица, пријатељи и друге блиске особе су углавном те које могу помоћи особи да постигне што виши ниво самосталности, тако што ће јој помагати  и давати подршку у одлучивању о томе како проводити време, с киме се дружити, како трошити новац... без обзира на то да ли су те одлуке "добре" или "лоше".

Пре доношења одлуке о одузимању пословне способности свакако саветујемо да се консултујете са организацијама које се баве овом облашћу, попут: МДРИ-С; Иницијативе за инклузију ВеликиМали, Београдаског центра за људска права, Међународне мреже помоћи ИАН итд.

 

Захваљујемо се Иницијативи за права особа са менталним инвалидитетом МДРИ-С на уступљеном тексту

.